Да се о заштити животне средине у Србији води јако мало рачуна потврђује, у Европи незамислива идеја о изградњи комплекса хотела и пропратних објеката у срцу књажевачког дела Саре планине. Јабучко равниште, високопланинска тресава, чије очување мора бити приоритет по свим светским критеријумима стављено је на продају. Вода која напаја екосистеме још из времена ледених доба се, док читате овај чланак, каптира за потребе вештачког снега и напајања бројних илегалних хотела.

Врсте које су своје место на Старој нашле пре но што је човек тамо и крочио биће заувек изгубљене. Једна од најзначајнијих је дневни лептир „Старопланинска седефица“ (Boloria eunomia). Од целог Балкана врста живи само на простору Старе планине у Бугарској и Србији, а Јабучко равниште је једино место где је можете посматрати без "Пасоша". Уколико сте заљубљеник у природу, имате можда још само наредну сезону да видите ову предивну планинску лепотицу пре него што њено станиште заузму мини голф терени, између већ постојећих илегално саграђених викендица.

Иначе, Јабучно равниште је заиста невиђен предео. Слободно бих је дефинисао као омању, нешто удубљену висораван око које се налази шумски појас мезијске букве. Трава је овде преко целог лета зелена и прошарана бројним цветовима наизглед обичних биљака. Ипак, уколико сте биолог већ на први поглед ћете приметити да чак ни кисељак није као било где другде, па тако овде расте ендемични балкански кисељак (Rumex balcanicus).Није иста ни хајдучка трава, нити кантарион, а пропланке красе бројне врсте орхидеја, бројне реликтне врсте из ледених доба, а као шлаг на торти долази необична месоједна биљка „Росуља“ (која се осим на Старој може видети и на Власини). Уколико решите да предахнете, зачуђени овим јединственим светом, увек се можете окрепити боровницама, брусницама, дивљим малинама и пити првокласни планинску воду.

На крају просто остаје неразумљиво како смо се толико удаљили од природе. Вековима су мештани хранили стоку листовима ендемичног кисељака, брали боровнице методама које се сматрају погубним за ове биљке, напасали стада изнад цветова орхидеја и чак узимали нешто тресета за своје баште. Човеков утицај је постојао, а природа је опстајала из године у годину и бивала увек иста и нетакнута. Ново друштво и богати самовољни појединци ускоро ће заувек избрисати природу овог краја, а са њом ће отићи и тамошње становништво које је пркосно стајало свих протеклих година.

Када главна артерија Јабучког равништа буде усмерена у бојлере петозвездичних хотела направљених за господу са доста дубљим џепом можемо се само опростити од бројних бисера Старе планине. Нама најсиромашнијима ће остати само горак укус у устима од чињенице да су паре из нашег џепа отишле на оно против чега се од срца боримо.