Парк природе Стара планина је највеће заштићено природно добро Србије.
Влада Р.Србије планира да у срцу ове планине изгради огроман туристички центар. Влада је иницирала израду просторног плана за подручје Старе планине приликом чије израде је прекршен закон тиме што је игнорисано мишљење Завода за заштиту природе Србије, што је обавезна законска процедура. Министарство економије и регионалног развоја унајмило је канадску компанију “Ecosign” и компанију “Horvat Consulting Zagreb” да израде Мастер план туристичког развоја Старе планине са прединвестиционом студијом која садржи физичке и техничке карактеристике скијалишта. Током њихових активности у потпуности су игнорисали обавезну законску процедуру по којој су требали да траже стручно мишљење Завода за заштиту природе и на тај начин прекршили закон. Тиме је дошло до повреде члана 34, 49, 51 и 127 Закона о заштити животне средине (Службени гласник РС бр. 66/91, 83/92, 53/93 и 67/93), услед чега су се јавиле неусклађености са интересима заштите природе, односно са Уредбом о заштити парка Природе „Стара планина“ коју је такође донела Влада Републике Србије. Канадска компанија Ecosign (као и њен партнер „Horvat Consulting" се није понела професионално тиме што није направила нити један контакт са Заводом за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме“ као стараоцем Парка природе Стара планина, иако је планирани простор скијалишта смештен у самом срцу Парка природе Стара планина. Мастер план је, према томе, илегалан и катастрофалан за биодиверзитет и станишта Старе планине. Нацрт Просторног плана за парк природе и туристичку регију Стара планина такође, не уважава чињеницу да је реч о заштићеном добру и у потпуности је подређен развоју ски туризма и деградирању простора Старе планине. Према овим плановима, у унутрашњости Парка природе “Стара планина” биће изграђено око 40 жичара, око 30 ски стаза и 2 велика туристичка комплекса на локацијама које су од изузетног значаја за очување биодиверзитета. Овај огромни туристички центар моћи ће да прими око 30.000 људи и налази ће се у подножју највиших делова планине – врхови Миџор (2170м), Бабин Зуб (1758м) Тупанар (1964м) Трошкови пројекта током неколико развојних година су између 260 и 300 милиона евра. Један од центара (највећи) биће на тресетишту Јабучко равниште што се коси са Рамсарском конвенцијом о воденим стаништима коју је Србија ратификовала. Такође, извор на тресави Дојкино врело који је такође на листи приоритета за заштиту Рамсарском конвенцијом се планира за каптажу, што ће довести до исушивања и умирања ове тресаве!

Нажалост, Влада Р Србије је током 2006. без неопходне планске документације и у супротности са постојећим законима изградила прву ски стазу са четвороседном жичаром на простору Бабиног зуба. Жичара је свечано отворена 30. децембра 2006. године и представљала је увод у ерозију великих размера. Због тога, ово је прва велика илегална активност и уништење које је урађено на Старој планини од стране Владе Србије (Министарство за инфраструктуру и Министарство за економију и регионални развој). Том приликом је прекршено 6 актуелних закона Републике Србије: Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС“: Бр. 47/2003 и 34/2006), Закон о шумама („Службени гласник РС“: Бр. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93 - изм., Бр. 67/93, 48/94, 54/96 и 101/2005), Закон о површинским водама („Службени гласник РС“: Бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 и 101/2005), Уредбу о заштити парка природе Стара „планина“ („Службени гласник РС“: Бр. 19/97), Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“: Бр. 66/91, 83/92, 53/93 и 67/93) и Уредба о заштити природних реткости („Службени гласник РС“: Бр. 50/93). Ка врху Бабин зуб, жичаре су већ постављене а огромни шумски комплекси су просечени да би се направиле ски стазе које силазе са врха. На огољеном стрмом планинском земљишту покренуле су се лавине неизбежних клизишта и ерозије, и само је питање времена када ће се и преостали проређени фрагменти столетних четинарских шума бити поткопани бујицама и порушени ветром. Непроцењива деструкција је учињена и ширењем постојећег пута до жичара. Уништени су велики шумски комплекси, а планинске бујице незаустављиво носе огољено земљиште и поткопавају дрвеће на рубовима просечене трасе пута.

Сума новца коју Република Србија (Министарство инфраструктуре и Министарство економије и регионалног развоја) планирају да уложе само током 2008. године у инфраструктуру неопходну за ски стазе, опрему за вештачки снег и ски лифтове је 31.213.000 еура. Наведена сума је довољна да се обезбеди 100000 оваца плус 500 трактора са комплетном додатном опремом, а да се са остатком новца дају донације од по 20.000 еура за укупно 500 домаћинстава за задовољење услова за туристичку категоризацију, реконструкцију кућа, адаптацију ради етно туризма или започињање неке врсте прераде (сушаре, производња млека, прерада шумског воћа...). Дакле, наведена сума новца је довољна за помоћ развоју најмање 500 домаћинстава ради отпочињања пољопривредне или било какве друге производње, прераде или услуге (са 100%-ним учешћем од стране државе) или много више домаћинстава принципом кофинансирања (који би дао шансу много већем броју корисника фонда, али такође и одговорности при његовом коришћењу). Ова сума новца помогла би успостављање минимум 500 малих пољопривредно-прерађивачко-услужних газдинстава/предузећа која би своју делатност заснивала на одрживом коришћењу ресурса Старе планине.
Програм изградње мега ски резорта се званично заснива на “постојећем друштвеном концензусу” што у случају Старе планине није случај. Ова изјава је исфабрикована коришћењем подршке у уским интересним групама појединаца у земљи и региону. Тврди се да програм почива на “детаљној анализи препознатих потенцијала Старе планине”. Међутим, нико не може да сакрије чињеницу да се креатори Мастер плана односно Плана туризма на Старој планини са прединвестиционом студијом и физичко-техничким карактеристикама скијалишта (Министарство инфраструктуре и Министарство економије и регионалног развоја заједно са Ecosignom-ом и Horvat Consulting Zagreb) нису чак ни потрудили да зађу у села Старе планине, а камоли да се током израде докумената заитересују за мишљење и ставове локалног становништва. Са којим правом неко може да припрема план туризма неког подручја, а да притом на териоторији тих Општина проведе свега пар сати и то у Општинским просторијама ?! Са којим правом се онда говори о такозваној транспарентности извођења овог пројекта. Још једна бесмислица је наведена у овом пројекту, а то је да је 5 месеци снегом покривен део Старе планине на висини већој од 1700 метара. Да ли неко овом нетачном тврдњом жели да прикрије чињеницу да је током неколико последњих година Балканско полуострво једно од Европских регија са најупечатљивијим климатским променама, или жели да сакрије чињеницу да је отварање жичаре 30-ог децембра 2006. године било праћено минималним количинама снега у Србији? Тог дана илегалне владине активности су постале званичне.

Од посебног значаја за заштиту целокупног природног богатства, геолошког наслеђа, генетског, специјског и екосистемског диверзитета Републике Србије и Балканског полуострва, српска Влада прогласила је Стару планину за Парк природе 1997. године и доделила јој први степен заштите – од посебног значаја за државу. (Службени гласник Републике Србије број 19/97.) Са друге стране Стара планина је на листи потеницијалних геопаркова Србије. Стара планина такође има статус значајног интернационалног региона. На листи је важних интернационалних подручја за птице (IBA-Bird Life International, 1997), на листи важних интернационалних биљних подручја (IPA-PlantaEuropa, 2005), на листи примарних подручја за лептире у Европи (PBA), на прелиминараној листи за погранична подручја Бисофере под заштитом UNESKA (Man and Biosphere, UNESCO), на листи приоритетних станишта за заштиту под Рамсарском конвенцијом (тресетишта), na Emerald listi (подручје значајно за очување европске еколошке мреже), нa листи пограничних заштићених подручја у оквиру програма GREEN BELT (IUCN), na listi Pro geo геолошког блага значајних места у оквиру Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа (од 2000), тренутно се врши реализација пограничног пројекта „Прекогранична сарадња кроз управљање заједничким природним ресурсима – Промоција умрежавања и сарадње између земаља Југоситочне Европе“ са Бугарском, препоручено је за погранични кооперативни пројекат са Бугарском и налази се у групи пројеката Пакта за стабилност Југоисточне Европе ReREP. Модел прекограничне сарадње је препоручен као решење генералне заштите биодиверзитета, али истовремено као концепт “Парк мира” чија је улога учествовање у европској иницијативи “Паркови за живот” и у Пан-Европској стратегији за биолошки и пејзажни диверзитет. Овај пројекат је инициран 1999. године од стране Министарства за животну средину Европске Уније. Овакав национални и интернационални статус Старе планине произилази из биодиверзитетских конвенција које је Србија ратификовала 2001. године, Бонске конвенције (“Службени гласник” РС, 102/07) и Бернске конвенције (“Службени гласник” РС, 102/07), Рамсарске конвенције, директиве за станишта Савета европе (Habitat) iz 1992, ProGeo из 1995. године и многи други интернационални уговори.

На Старој планини је до сада забележено 344 врсте маховина, међу којима је велики број оних које су под разним видовима заштите. Посебно су угрожене врсте које живе на стаблима у распадању и на тресавама. Веома велику опасност по ове врсте представљају и хидрогеографски радови јер се тако значајно мења водни баланс станишта ових врста. Buxbaumia viridis, врста заштићена Бернском конвенцијом и Хабитат директивом у читавој Европи, јер остаје веома мало микро-станишта (трула дебла) на којима ова врста успева. Слична ситуација је и са врстом Dicranum viride која је такође заштићена Бернском конвенцијом заједно са тресавским белим маховинама Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum i Sphagnum subsecundum које су заштићене и Хабитат директивом. На старој планини налазе се следеће врсте из Европске црвене књиге бриофита: Brachythecium geheebii, Bryum neodamense, Encalyptra microstoma, Grimmia caespiticia, Lophozia dscendens, Paraleucobryum sauteri i Pseudoleskea saviana. Изградњом ски центра на Јабучком равнисту и каптирањем Дојкиног врела, биће уништене две највеће тресаве на Старој планини. Тиме су директно угрожене следеће врсте маховина: Anastrophyllum minutum, Barbilophozia floerkei, Barbilophozia hatcheri, Bazzania trilobata, azzania tricrenata, Lophozia adscendens, Leiocolea badensis, Leiocolea collaris, Leiocolea hetrocolpos i Scapania aequiloba i mahovine Amphidium mougeotii, Anomodon rugelii, Buxbaumia viridis, Cynodontium brutonii, Dichodontium palustre, Dicranum fuscescens, Dicranum viride, Diphyscium foliosum, Encalypta ciliata, Grimmia caespiticia, Physcomitrium piriforme, Pohlia longicolla, Orthotrichum obtusifolium, Paraleucobrium sauteri, Pseudoleskea saviana, Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum, Sphagnum subsecundum, Tetraphis pellucida i Timmia bavarica.

Диверзитет васкуларне флоре на српској страни Старе планине (друга половина је у Бугарској) је најмање 1195 биљних врста, од којих 116 (9,7% од свих забележених врста) су локални или регионални ендеми. Ендеми су најугроженија категорија и као такви најважнији биљни елементи диверзитета. Пример како опасан дивљи туристички развој може бити је скоро истребљење Криластог звончића (Campanula calycialata) који расте једино на Старој планини (врх Бабин Зуб), а део његове осетљиве популације је уништен током прве фазе пројекта. На Старој планини расте 9 врста са светске црвене листе (Cota macrantha, Dianthus banaticus, Scabiosa fumaroides, Pedicualris heterodonta, Tozzia alpina, Acer heldreichii, Delphinium fissum and Viola dacica), 42 врсте са европске црвене листе од којих су 4 критично угрожене (Lycopodium complanatum, Pinus mugo, Rosa balcanica, Androsace elongata), 3 врсте зашзићене Хабитат директивом(Gentiana lutea), 45 врста са CITES листе (41 врста орхидеја), 179 врста које су по IUCN-у регионално угрожене, 14 врста са националне црвене листе, као и 153 врсте заштићене законима и уредбама Републике Србије. Такође, 21 биљна врста је локално критично угрожене(IUCN YUCR): Lathyrus pancici, Alnus viridis, Androsace elongata, Angelica brachyradia, Bupleurum pachnospermum, Campanula thyrsoidea, Clematis alpina, Eranthis hyemalis, Gentiana lutea, Heracleum verticillatum, Pinus mugo, Juniperus sabine, Knautia ambiqua, Lycopodium complanatum, Oenanthe stenoloba, Peucidanum minutifolium, Rosa balcanica, Senecio pancicii, Swertia punctata, Tozzia alpina, Trifolium badium var. pseudobachium. Из Уредбе о природним реткостима (Службени гласник Републике Србије број 50/93) присутно је 40 врста и према томе нелегално је нарушавати и уништавати њихово станиште. Бернска конвеницја такође штити 2 врсте које расту на Старој планини: Campanula abietina и Lilium jankae. Тресетишта су станишта за бројне ендемске биљне врсте. На тресетиштима Старе планине расте у просеку између 50 и 70 ендемских врста. Желимо да назначимо да је Јабучко равниште највеће тресетиште и да је угрожено због нелегалне градње туристичког насеља, бетонских зграда и паркинга, чија се градња на њему планира. Друго највеће планинско тресетиште, Дојкино врело ће се искористити као извор воде и према томе тресетиште ће бити исушено. Најзначајније ендемске врсте на тресетиштима су Senecio pancicii, Ciscium heterotrichum, Cardamine aeris, Barbarea balcana, Geum coccinum, Rumex balcanicus, Silene asterias i Dactylorhiza cordygera. Pored njih, jedna od najznačajnijih je muholovka (Drosera rotundifolia) – retka i veoma ugrožena biljna vrsta koja je već nestala sa drugih područja Srbije. Podsećamo vas da je planinska tresetišta danas predstavljaju jedan od najređih i najugroženijih svetskih ekosistema. Prema IUCN (International Union for Conservation of Nature) категоризацији ово су веома осетљиви екосистеми где су и најмање промене абиотичких и биотичких фактора кобни (нестанак свега једне до две врсте резултира њиховим тоталним нестанком). Поред тога, тресетишта су центри биодиверзитета и за њихову заштиту је одговорна наша земља (Србија) и по одредбама Директиве о стаништима потписане у Рио Де Жанеиру 1992. године. Као тип влажног станишта које не може бити обновљено, Рамсарска конвенција (на осмој конференцији 2003. године) идентификјује тресетишта заједно са шумама мангрове и коралним гребенима као најостељивија и најугроженија станишта на планети услед чега је неопходна хитна и примарна активност за њихову заштиту и конзервацију (Global Review of Wetland Resources and Priorities for Wetland Inventory). Посебну опасност представљају планиране акумулације и постројења за производњу вештачког снега због промена у водном балансу околине акумулација, појачаном ерозијом и другим поремећајима у тлу услед сабијања вештачког снега као и амонијака који се испуста његовом производњом. Поред основних угрожавајућих фактора, претњу представљају и физичке промене терена. Неке друге ендемске врсте, угрожене због изградње паркинг простора и ски стаза су: Jovibarba heuffelii, Minuartia bulgarica, Silene lerchenfoldianae, Campanula trojanensis, Saxifraga paniculata, Symphyandra wanneri, Alyssium wierzbickii i Alium melanantherum… Веома је важно поменути и то да диверзитет шумске вегетације (Piceetum excelsae serbicum, Fagetum subapinum serbicum и Fagetum submontanum mixtum silicicolum) спречава ерозију на планинским падинама. Изградњом ски стаза започели би се незаустављиви ерозивни процеси, што се већ десило на неким деловима планине где су започете нелегалне активности (Бабин зуб).
На Старој планини живи 116 врста лептира, од којих су 3 заштићена Бернском конвенцијом (Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Maculinea arion), 6 је декларисано као природне реткости по Уредби о природним реткостима (Papilio machaon, Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Zerynthia pollyxena). Према IUCN категоризацији међу лептирима који живе на Старој планини, постоји шест угрожених (Erebia alberganus, Erebia orientalis, Apatura iris, Limentis populi, Plebeius pylaon, Papilio machaon), 37 осетљивих и 21 ретка врста. Од европског значаја за заштиту забележено је 14 врста. Врсте E. orientalis, E. alberganus, Proclossiana eunomia i Muschampia cribrellum у Србији живе само на Старој планини. Високопланинска врста E. orientalis je глацијални реликт, E. alberganus je терцијални реликт док је врста P. eunomia искључиво везана за тресавска станишта. Све три врсте живе на простору планираном за мега ски центар (Бабин зуб, Миџор, Топли До, Јабучко равниште). Посматрано са аспекта заштите, 69 врста су интересантне, док су 64 сврстане у 3 најугроженије категорије. Најважнији локалитети за лептире на Старој планини су на Бабином зубу (прецизније, на делу планираном за паркиралиште), Црном врху (локација предвиђена за туристички центар и места за паркирање), Миџор (ски стазе су испројектоване у близини) и Топли до (планирано за водну акумулацију ради производње електричне енергије).
Разматрајући фауну риба на планини (26 врста), најважнија врста је пастрмка (Salmo trutta) која има другачију мДНК структуру од осталих популација у Србији, и сличнија је популацијама пастрмке са Кавказа. Осим тога у хладнијим планинским рекама живи врста Златни чиков (Sabanajewia aurata) која је под заштитом Уредбе о природним реткостима. Такође, Бернска конвенција штити 6 планинских врста које се могу наћи на Старој планини (Alburnoides bipunctatus, Barbus peleponensis, Cobitis teania, Cobitis elongata, Sabanajewia aurata, Gobio kessleri). Каптирање планинских извора за водоснабдевање огромног броја планираних објеката ће изазвати несагледиве последице по водни баланс региона, па ће стога ефекат на водене животиње бити катастрофалан. Бројни токови и мање реке су у опасности због загађења воде канализацијом.

На Старој планини живи 18 врста водоземаца и гмизаваца, од којих је 10 под заштитом Бернске конвенције (Bombina variegata, Pseudepidale (Bufo) viridis, Natrix tessellata, Vipera ammodytes, Coronella austriaca, Zamenis longissimus, Podarcis muralis, Lacerta viridis, Lacerta agilis and Ablepharus kitaibelii), dok je 8 под заститом Уредбе о природним реткостима (Salamandra salamandra, Bombina variegata, Bufo bufo, Pseudepidale (Bufo) viridis, Zootoca vivipara, Ablepharus kitaibelii, Zamenis longissimus and Coronella austriaca). Тренутно су позната само 3 локалитета у Србији где се могу наћи популације живородног гуштера (Z. vivipara). Само једна популација до сада није била угрожена људским активностима и она се налази на Старој планини, у близини локалитета Бабин зуб, који је планиран као почетна тачка за неколико ски стаза и такође предвиђен за паркиралиште. Готово је извесно да ће та популација бити изгубљена уколико се радови тамо наставе.

До данашњих дана 206 врста птица је забележено на Старој планини. Од тог броја 104 врсте су заштићене Бернском конвенцијом, али неке од њих нису виђене на Старој планини годинама уназад, као последица активности човека (Gypaetus barbatus, Tetrax tetrax, Aegipius monachus, Gyps fulvus, Falco naumanni i Neophron percnopterus). На пример, само након пробијања пута до Бабиног зуба за теренска возила 80-их, 3 врсте које су се ту гнездиле су нестале у неколико наредних месеци (Pyrrhocorax graculus, Falco peregrinus i Aquila chrysaetos). Уколико је једна таква проста операција проузроковала нестанак 3 врсте које су се ту гнездиле, можемо само замислити какав ће ефекат имати изградња мега ски-резорта. Локалитети предвиђени за деградирање у ски-центре и ски стазе су од изузетне важности за ретку и угрожену фауну птица Старе планине.
У наредним редовима ћемо представити локалитете предвиђење за развој мега ски резорта, који ће угрозити врсте које се тамо гнезде или су се у скорије време гнездиле. Све присутне врсте су и заштићене Бернском конвенцијом као и Уредбом о природним реткостима:

- Планински нагиб Голема река - Tetrao urogallus, Prunella collaris, Nucifraga caryocatactes, Circaeetus gallicus, Pernis apivorus, Parus cristatus
- Топлодолска река - Ciconia nigra, Pernis apivorus, Falco peregrinus, Buteo rufinus, Aquila chrysaetos, Monticola saxatilis, Emberiza cia
- Браткова страна - Tetrao urogallus, Eremophila alpestris balcanica, Circaetus gallicus, Falco cherrug, Monticola saxatilis
- Врхови Миџор и Тупанар - Falco cherrug, Eudromias morinellus, Monticola saxatilis, Anthus campestris, Eremophila alpestris balcanica
- Врх Бабин зуб - Falco peregrinus, Pyrrhocorax graculus, Prunella collaris, Hirundo rupestris, Alectoris graeca, Monticola saxatilis
- Тресава Јабучко равниште - Scolopax rusticola, Phoenicurus phoenicurus, Saxicola rubetra, Caprimuglus europaeus, Strix aluco, Perdix perdix, Dryocopus martius
Од велике је важности за ове врсте да њихово станиште остане сачувано. То је од посебне важности за врсте E. morinellus (једино њено станиште на Балканском полуострву), E. alpestris balcanica (налази се на свега пар локалитета у Србији) F. cherrug, T. urogallus (једини локалитет у источној Србији), S. rusticola (најважнији локалитет у Србији), P. collaris (Балканска подврста субалпина, која има јос само 5 станишта у Србији).

Присутно је 60 врста сисара на Старој планини, међу којима су неке веома ретке. Међу њима је и снежна волухарица (Chionomys nivalis), веома редак “живи фосил” терцијарног порекла, који живи само на највишим деловима планине и директно је угрожена ски стазама. Заједно са снежном волухарицом, под Уредбом о природним реткостима је заштићено јос 19 врста сисара као и њихова станишта. У непосредној опасности од уништења су станишта риса (Lynx lynx), слепог кучета (Spalax leucodon), текунице (Spermophilus citellus), шареног твора, (Vormela peregusna), водене ровчице (Neomys fodiens), јужне водене ровчице (Neomys anomalus). Такође Бернском конвенцијом , Додатак II заштићeно је 5 врста : текуница (S. citellus), мрки медвед (Ursus arctos), вук (Canis lupus), дивља мачка (Felis silvestris), шарени твор (Vormela peregusna) као и видра (Lutra lutra), док Додатак III štiti dodatnih 12 vrsta. Врстама из Додатка II су станишта веома угрожена потенцијалним објектима зимског туризма. Вук и дивља мачка су у Србији изузети са Бернске конвенције и не подлежу заштити.
Међу овим наведеним врстама присутно је много терцијарних и глацијалних врста, балканских ендема, природних реткости Србије, критично угрожених врста од глобалне важности за очување светског и европског биодиверзитета. Осим локалитета значајних за живу флору и фауну, присутан је и један веома важан локалитет са налазиштем трагова диносауруса из низег тријаског периода, од бројних, углавном непознатих врста. Како је ово један од локалитета са најстаријим траговима диносауруса, неопходно је интензивније истраживање за откривање правог идентитета ових прастарих бића која су вероватно непозната за науку. Уколико се овај пројекат настави, овај локалитет ће такође бити оштећен, а можда и уништен.

 

Према научним истраживањима овај вид туризма је неодржив због климатских промена (више температуре и значајно тањи снежни покривач), јаке конкуренције у региону (Банско, Боровец, Копаоник, Јахорина, Дурмитор као и скијалиста Словеније) и уништења диверзитета која би наступила. Претпоставке креатора овог пројекта - да ће имплементација истог у просторни план водити ка комплементарним активностима, бољим условима живота и бољем стандарду локалне популације, није довољно јак аргумент за реализацију наведеног Мастер плана, јер ситуација у руралним регијама Старе планине може бити значајно промењена у позитивном смислу са ефикаснијим и за државни буџет Србије, рационалнијим мерама. Ове мере подразумевају развој традиционалне сточарске производње базиране на експлоатацији планинских пашњака, подстицању органске пољопривреде, подстицању сектора прераде и маркетинга пољопривредних производа са акцентом на типичне произовде са географским пореклом (овчетина, мед, вуна, сакупљање биља, аутентични ручни рад, сир и остали млечни производи). Алтернетива такође подразумева и мотивацију за развој етно и осталих видова одрживог туризма. Наведени развој етно туризма мора бити пропраћен са улагањем државе у локалну инфраструктуру (путеве, довод воде, одвоз смећа, телекомуникације). Мере у развоју етно туризма морају бити оријентисане као постојећим селима и то посебно ка оним са очуваним аутентичним изгледом, где је финансијска помоћ потребна за реконструкцију и адаптацију објеката у локалном етно-архитектурном стилу, са задовољавањем услова туристичке категоризације.

 

Наша алтернатива је рурални, АГРО, ЕКО и ЕТНО туризам, који може бити развијан и профитабилан на дуже стазе без општег уништења природних ресурса и са много мање инвестиција. Ова врста туризма ће побољшати квалитет живота локалног становништва пласирањем њихове хране, занатских производа и додатних услуга. Еко туризам је раније препоручен од стране IUCN као једини прихватљиви вид туризма у овом региону. Такође Светска банка тренутно ради на пројекту са локалним заједницама на унапређењу еколошког менаџмента у Парку природе Стара планина (142.000  ha); биодиверзитет и одрживи природни ресурси су укључени у програм развоја пољопривреде руралних подручја; 30.000 ha ливада под одрживом испашом.
 Још није касно, јер главни део реализације овог пројекта почиње од 2008 године. НЕОПХОДНО ЈЕ ДА ИЗВРШИМО ПРИТИСАК НА НАШУ ВЛАДУ ДА ЗАУСТАВИ ОВО. Покушаћемо да ујединимо сва могућа еколошка друштва и асоцијације у Србији и обавестимо међународну јавност. Стога, УКОЛИКО МОЖЕТЕ, ПОМОЗИТЕ НАМ ДА ЗАЈЕДНО ЗАУСТАВИМО ОВАЈ ИЛЕГАЛНИ ПРОЈЕКАТ И ДА САЧУВАМО НАШУ ПРИРОДУ !!!