Извор: Данас | 26.02.2010. | Преносимо | У Булевару више полиције него дрвосеча | Пише: Б.Р. | Линк

Упркос противљењу грађана који живе у Булевару краља Александра, уз присуство полиције екипе Зеленила почеле су сечу платана у овој улици. На три места, на левој страни Булевара, радило је пет екипа. Уклањање дрвореда предвиђено је у оквиру реконструкције Булевара. - Редован програм реконструкције дрвореда у Булевару краља Александра почињемо са пар дана закашњења, али је било неопходно да се и Одбор за заштиту животне средине републичке скупштине увери у тврдње стручњака Шумарског факултета о неопходности замене стабала. Чланови одбора су нас подржали у овом послу, а иза нас је стала и сва стручна јавност. Од данас ћемо можда и повећати број екипа које уклањају стабла, а очекујемо да ће ови радови бити завршени у наредних седам дана. Након тога почећемо са грађевинским радовима у Булевару - рекао је градски секретар за комуналне и стамбене послове Предраг Петровић, он је додао да ће део дрвореда од Батутове до Господара Вучића бити сачуван, а уместо старих неће бити посађена млада, већ формирана стабла.

Подржите Лигу за орнитолошку акцију Србије на Фејсбуку и пријавите се на листу http://www.facebook.com/pages/Liga-za-ornitolosku-akciju-Srbije/337430923064

Извор:24 сата | 18. 02. 2010. | Преносимо | Исечен први платан у Булевару, грађани од данас уводе страже | Пише: МЈ | Линк
 

Први платан, преко пута ресторана „Липов лад“, исечен је за мање од пола сата, а грађани који се противе сечи закаснили су да спасу дрво.

ТЕСТЕРА - У Булевару краља Александра јуче ујутру пао је први платан. Грађани из удружења „Сачувајмо београдске платане“ нису на време успели да зауставе сечу стабла, али су спречили раднике да изваде корен. Од јутрос грађани дежурају у Булевару и најављују да ће се, ако се сеча настави, везати за платане.

С друге стране, Град најављује да ће сеча бити настављена. Иначе, Одбор Скупштине Србије за заштиту животне средине, одржан шест сати после пада првог платана, после јучерашње седнице затражио је хитан састанак са градоначелником Драганом Ђиласом и да се, док се састанак не одржи, обустави сеча платана.
 

Извор: Бета | 10. 02. 2010. | Преносимо |  Србија издваја десет пута мање за заштиту средине | Пише: Јуракић 

 БЕОГРАД, 10. фебруара 2010. (Бета) - Директорка Фонда за заштиту животне средине Србије Жељка Јуракић изјавила је данас да Србија за заштиту животне средине издваја и десет пута мање новца него што је европски просек Јуракићева је на округлом столу "Финансије и животна средина", у Привредној комори Србије казала да земље Европке уније издавајају у процеку два до три одсто Бруто друштвеног производа.

 "Када је у питању Србија, стање је незавидно.Неке процене показују да се издваја од 0,2 до 0,3 одсто БДП, а последњих годину дана и мање", казала је она. Јуракићева је казала да немају податке колико новца за заштиту животне средине издваја индустрија, наводећи да ће у наредном периоду направити такозвану зелену књигу и да ће ићи од предузећа до предузећа како би имали реално стање.
 

Извор: Глас јавности | 10. 02. 2010. | Преносимо | У туристичким комплексима у Србији никада мање гостију | Пише: Р. Бриза | Линк

БЕОГРАД - Да не би доживели крах сезоне, хотели на Копаонику одлучили су да снизе цене како би барем нешто зарадили. Разумне цене већ имају зимовалишта у региону и Европи која су рачунала на госте из Србије, јер је било јасно да ће нам у децембру већ бити укинуте визе. Тако, на пример, за 330 евра у просеку за осам дана у полупансиону може лепо да се одмори и скија свако ко има пасош и изабере да ли жели да буде у Бугарској или Словенији или да иде мало даље у Италију и Аустрију. За те паре на Копаонику тренутно може да се добије седмодневни полупансион.

Извор: Блиц | 05. 02. 2010. | Преносимо |  Алпи јефтинији од Копаоника | Пише: Екипа "Блица"  | Линк
 
Скијашка сезона у Србији ове зиме дебело је подбацила. У жељи да је колико-толико спасу, поједини хотели у домаћим ски-центрима сада нуде ниже цене услуга и промотивне пакет аранжмане. Тај потез, кажу, утицао је на повећање броја резервација за фебруар.

Само на Копаонику, који је уједно и најпопуларнија планина за скијање у Србији, ове сезоне број гостију био је 35 одсто мањи него лане. Само на Копаонику, који је уједно и најпопуларнија планина за скијање у Србији, ове сезоне број гостију био је 35 одсто мањи него лане. Туристички радници такво стање правдају економском кризом, пандемијом новог грипа, недостатком снега и скраћеним школским распустом. Међутим, ретки су они који признају да су за лош одзив, пре свега, криве високе цене смештаја и ски-пасова, због чега су многи грађани искористили укидање вита и отишли у ски-центре у Бугарској, Аустрији, Италији или Француској, који су од наших много јефтинији. Тако је, према неким информацијама, само у Аустрији од 19. децембра до данас боравило више од 20.000 српских скијаша.

Извор: Б92 | 05. 02. 2010. | Преносимо | Колико у Србији заиста има скијаша? | Пише: Саша Величковић | Линк

 Често се у круговима скијаша поставља ово питање. Код нас не постоји статистика којом би се дошло до тог податка, а претпоставке се крећу од 20,000, па све до оптимистичких 400,000. Ова последња бројка долази као производ претпоставке да у Србији бар 5% становништва скија.

Кренимо од једног званичног податка, који је објављен на сајту www.skijalistasrbije.rs а представља финансијски извештај за 2008 према коме је промет на Копаонику од скипасова био нешто мање од 200 милиона динара. Приближан број скијаша би се могао добити ако овај број поделимо са износом седмодневног скипаса, а то је 9000 дин. На добијену бројку од 22 000 можда треба додати максимално 10%, па се добије највише 25 000 скијаша годишње на Копаонику.

Извор: Политика | 05. 02. 2010. | Преносимо | Удар на звездарско крило | Пише:  Феђа Димовић, члан групе Београдски синдикат | Линк

Звездарска шума није изолован пример – широм Србије природа се константно уништава зарад приватних интереса и профита

 У Секретаријату за урбанизам у Београду у току је процедура за доношење еколошки и друштвено опасног урбанистичког плана, којим се предвиђа сеча преко пет хектара Звездарске шуме. Реч је о могућем уништавању пола века старог и квалитетног дрвећа које представља десно плућно крило Београда. Наводна намера урбаниста је да се ,,проређивањем шуме” (еуфемизам којим се они користе) добије градско грађевинско земљиште за потребе проширења КБЦ Звездара који се наслања на тај део шуме. Предвиђена је и изградња комерцијалног старачког дома, православне цркве, спортског центра и терена, базена, торња-видиковца, просецање асфалтног пута кроз само срце шуме итд. Удружење грађана Заштитимо Звездарску шуму и многи Београђани оштро се противе овом сулудом плану, јер сматрају да је погубан по животну средину и здрав живот у већ презагађеном велеграду коме недостаје зеленила. 

Извор:  Вечерње новости | 02. 02. 2010. | Преносимо | Мало гостију на планинама | Пише: А. КРСМАНОВИЋ | Линк

Да нема семинара, саветовања и конгреса, овогодишња сезона на планинама забележила би потпуни крах. У зимским центрима Србије - Златибор, Копаоник, Стара планина, Дивчибаре, Тара и Гоч - тренутно има око 7.000 гостију! Туристички радници за лошу сезону највише "криве" померање датума школског распуста и забрану организовања рекреативних настава.

- Имамо бар десет одсто 10 туриста мање него прошле године - каже Јован Павловић, из Туристичке организације Златибор. Због померања распуста и забрана рекреативних настава затворено је 15 објеката на Златибору. Ниједно одмаралиште не ради, а то је десет одсто наших смештајних капацитета.
 

Извор: Блиц | 30. јануар 2010. | Преносимо | Посећеност Копаонику ове године је нижа за 35% | Пише: Марија Шкрбић | Линк

Економска криза, пандемија новог грипа, недостатак снега и померање зимског распуста главни су узроци мањег броја гостију на планинама у Србији. Тренутно се на скијалиштима одмара око 11.000 махом домаћих гостију. Тај број би, према очекивањима туристичких радника, у фебруару могао бити већи јер снега на стазама има довољно, а по свему судећи, биће га још.

Посећеност Копаонику ове сезоне у односу на лане мања је око 35 одсто. Према речима Славише Трифуновића из Туристичке организације Копаоник, на овој планини тренутно се одмара око 4.000 гостију.