Извор: Бета | 10. 02. 2010. | Преносимо |  Србија издваја десет пута мање за заштиту средине | Пише: Јуракић 

 БЕОГРАД, 10. фебруара 2010. (Бета) - Директорка Фонда за заштиту животне средине Србије Жељка Јуракић изјавила је данас да Србија за заштиту животне средине издваја и десет пута мање новца него што је европски просек Јуракићева је на округлом столу "Финансије и животна средина", у Привредној комори Србије казала да земље Европке уније издавајају у процеку два до три одсто Бруто друштвеног производа.

 "Када је у питању Србија, стање је незавидно.Неке процене показују да се издваја од 0,2 до 0,3 одсто БДП, а последњих годину дана и мање", казала је она. Јуракићева је казала да немају податке колико новца за заштиту животне средине издваја индустрија, наводећи да ће у наредном периоду направити такозвану зелену књигу и да ће ићи од предузећа до предузећа како би имали реално стање.
 

Извор: Глас јавности | 10. 02. 2010. | Преносимо | У туристичким комплексима у Србији никада мање гостију | Пише: Р. Бриза | Линк

БЕОГРАД - Да не би доживели крах сезоне, хотели на Копаонику одлучили су да снизе цене како би барем нешто зарадили. Разумне цене већ имају зимовалишта у региону и Европи која су рачунала на госте из Србије, јер је било јасно да ће нам у децембру већ бити укинуте визе. Тако, на пример, за 330 евра у просеку за осам дана у полупансиону може лепо да се одмори и скија свако ко има пасош и изабере да ли жели да буде у Бугарској или Словенији или да иде мало даље у Италију и Аустрију. За те паре на Копаонику тренутно може да се добије седмодневни полупансион.

Извор: Блиц | 05. 02. 2010. | Преносимо |  Алпи јефтинији од Копаоника | Пише: Екипа "Блица"  | Линк
 
Скијашка сезона у Србији ове зиме дебело је подбацила. У жељи да је колико-толико спасу, поједини хотели у домаћим ски-центрима сада нуде ниже цене услуга и промотивне пакет аранжмане. Тај потез, кажу, утицао је на повећање броја резервација за фебруар.

Само на Копаонику, који је уједно и најпопуларнија планина за скијање у Србији, ове сезоне број гостију био је 35 одсто мањи него лане. Само на Копаонику, који је уједно и најпопуларнија планина за скијање у Србији, ове сезоне број гостију био је 35 одсто мањи него лане. Туристички радници такво стање правдају економском кризом, пандемијом новог грипа, недостатком снега и скраћеним школским распустом. Међутим, ретки су они који признају да су за лош одзив, пре свега, криве високе цене смештаја и ски-пасова, због чега су многи грађани искористили укидање вита и отишли у ски-центре у Бугарској, Аустрији, Италији или Француској, који су од наших много јефтинији. Тако је, према неким информацијама, само у Аустрији од 19. децембра до данас боравило више од 20.000 српских скијаша.

Извор: Б92 | 05. 02. 2010. | Преносимо | Колико у Србији заиста има скијаша? | Пише: Саша Величковић | Линк

 Често се у круговима скијаша поставља ово питање. Код нас не постоји статистика којом би се дошло до тог податка, а претпоставке се крећу од 20,000, па све до оптимистичких 400,000. Ова последња бројка долази као производ претпоставке да у Србији бар 5% становништва скија.

Кренимо од једног званичног податка, који је објављен на сајту www.skijalistasrbije.rs а представља финансијски извештај за 2008 према коме је промет на Копаонику од скипасова био нешто мање од 200 милиона динара. Приближан број скијаша би се могао добити ако овај број поделимо са износом седмодневног скипаса, а то је 9000 дин. На добијену бројку од 22 000 можда треба додати максимално 10%, па се добије највише 25 000 скијаша годишње на Копаонику.